TOP 10 NAJTUŽNIJIH FILMOVA

 

Ne vredi, jedan tužan film odgledam i onda mi se javi želja da odgledam još neki, izgleda to ide lančano. I tako rešim da napravim listu od bar 10 najtužnijih filmova, mada izbor nije nimalo lak. Sva sreća pa imam rolnu ubrusa te ne moram da brinem da će mi maramica ponestati. Tužne filmove gledam isključivo sam, da žena ne vidi kako cmizdrim, ej mator konj, a lije suze krokodilske, šonja! Naopako da me matori vidi, doduše sećam se da smo Titanik zajedno gledali u bioskopu, on naravno zahrkao posle 15 minuta, dok sam ja slinio na Kejt i Dikaprija.  Ahhh .... 

Pa da krenemo lagano i uronimo u remek-dela puna emocionalnog naboja poput Šindlerove liste, Zelene milje, Beležnice, Potrage za srećom, Pijaniste i drugih ...

Da li ste zaljubljenik u srceparajuće, tužne filmove koji ostavljaju trajan uticaj na vašu dušu? Ovaj post će vas odvesti na putovanje kroz najemotivnije filmove svih vremena, zadubljujući se duboko u radnju, likove i teme koje oni prepričavaju. 

Od tragedije Holokausta u Šindlerovoj listi do dirljive priče o prijateljstvu u Nedodirljivim, ovi filmovi su osvojili srca publike širom sveta. Uz detaljnu analizu i ekskluzivne uvide iz intervjua sa glumcima i ekipom, ovaj post na blogu nudi jedinstvenu perspektivu ovih kinematografskih remek-dela.

Zato uzmite kutiju maramice i pridružite mi se dok izbliza gledamo ove filmove koji su ostavili trajan uticaj na svet bioskopa. Verujte mi, nećete biti razočarani.

Schindler's List

Kada su u pitanju moćni i upečatljivi filmovi, „Schindler's List“ je definitivno onaj koji bi trebalo da bude na vrhu vaše liste. Zasnovan na istinitoj priči o Oskaru Šindleru, nemačkom biznismenu koji je spasao živote preko 1.000 jevrejskih izbeglica tokom Holokausta. Ovaj film je obavezan za gledanje za sve koji žele da steknu dublje razumevanje jednog od najmračnijih perioda u istoriji čovečanstva.

Dok sam više puta istraživao i gledao „Schindler's List“, nisam mogao, a da ne budem dirnut moćnom glumom Liama Nisona kao Šindlera i Ralfa Fajnsa kao SS oficira Amona Geta. Film maestralno prikazuje brutalnu realnost Holokausta i borbu likova za opstanak kao i čovečanstvo suočeno sa nezamislivim užasima.

Jedan od zaključaka iz filma je uticaj moći jedne osobe da napravi razliku. Priča o Šindlerovim herojskim naporima da spase živote jevrejskih izbeglica služi kao podsetnik da čak i u najmračnijim vremenima, jedna osoba može da napravi razliku.

Dok sam dublje istraživao o film, naišao sam i na neke ekskluzivne izjave od glumaca i ekipe tokom stvaranja tj. snimanja samog filma. Džon Vilijams, kompozitor filma, govorio je o tome kako je bio inspirisan da napiše kultnu i upečatljivu muziku za film, dok je reditelj Stiven Spilberg govorio o izazovima iznošenja tako teške priče na veliko platno.

Po mom mišljenju, „Schindler's List” je film koji ističe prednosti i mane čovečanstva. To je film koji će vas naterati da preispitate sopstveni moral i vrednosti i ostaviće vas da razmišljate dugo nakon što se završi.

Kritičari i publika pohvalili su film, a Rodžer Ebert iz Chicago Sun-Times-a, ga je nazvao "jednim od najvećih filmova ikada snimljenih". Film je takođe osvojio sedam Oskara, uključujući najbolji film i najbolju režiju za Spilberga.

Dakle, ako tražite film koji će ostaviti trajan uticaj, „Schindler's List“ je definitivno onaj koji treba da dodate na svoju listu za gledanje.

The Green Mile

The Green Mile, koju je režirao Frenk Darabont, sa Tom Henksom, Majklom Klark Dankanom i Dejvidom Morzom u glavnim ulogama, je bezvremenski klasik koji nastavlja da pleni publiku i dan danas. Zasnovan na romanu Stivena Kinga, film priča priču o Polu Edžkombu (Henks), oficiru koji brine o osućenicima na smrt, i Džonu Kofiju (Dankan), naizgled nevinom čoveku, osuđenog na smrtnu kaznu sa misterioznim moćima. 

Kao film koji se bavi teškim temama kao što su smrt, pravda i iskupljenje, "Zelena milja" nije za one sa slabim srcem. Ali za one koji su voljni da krenu na putovanje, to je remek-delo koje će vas ostaviti bez teksta.

Predstave Henksa, Dankana i ostatka glumačke ekipe oduzimaju dah, a teme o iskupljenju, žrtvovanju i dobroti čovečanstva sigurno će odjeknuti kod gledalaca svih uzrasta.

Radnja filma je složena, višeslojna i prati priču o Edžkombu i njegovim kolegama dok se upoznaju i brinu za Kofija, osuđenog na smrt električnom stolicom zbog zločina koji nije počinio. Na tom putu vidimo humanost čuvara i zatvorenika, ljubav i saosećanje koje može postojati i na najmračnijim mestima.

Najmoćnije u Zelenoj milji je lik Džona Kofija. Predstava Majkla Klarka Dankana, nežnog diva nije ništa drugo nego nezaboravna, a njegov lik služi kao podsetnik da su ponekad najneviniji među nama, oni koji najviše pate.

Ključna prednost filma je njegova sposobnost da se pozabavi složenim pitanjima bez pružanja lakih odgovora. Radnja postavlja važna pitanja o prirodi pravde i moralnosti smrtne kazne, ostavljajući publici da formira svoje mišljenje.

Tom Henks, koji igra glavnu ulogu Pola Edžkomba, opisao je svoje iskustvo u radu sa Majkl Klark Dankanom kao „priliku koja se pruža jednom u životu“. Frenk Darabont, reditelj, govori o tome kako je priča o Zelenoj milji odjeknula kod njega lično, „jer se radi o humanosti ljudi koji se smatraju talogom društva, a to je nešto što mi je oduvek bilo veoma pri srcu. "

Pored svoje emocionalne dubine i moćne glume, Zelena milja se takođe može pohvaliti zadivljujućim vizuelnim efektima. Upotreba slika u filmu, kao što su električna stolica i miševi koji trče duž Zelene milje, doprinosi emocionalnoj težini priče i čini je još moćnijom.

Uprkos objavljivanju pre više od dve decenije, Zelena milja ostaje relevantna i uticajna kao i uvek. To je film koji će vas nasmejati, rasplakati i na kraju ostaviti u strahu. Obavezno ga gledaju svi koji cene sjajno pripovedanje i moćnu glumu.

The Notebook

Kada je "Beležnica" prvi put objavljena 2004. godine, brzo je postala kulturni fenomen. Film, koji je režirao Nik Kasavetes, a zasnovan je na romanu Nikolasa Sparksa, priča priču o Nou i Ali, dvoje mladih ljubavnika koje razdvajaju klasne razlike i Drugi svetski rat, ali se ponovo pronalaze godinama kasnije. U filmu glavne uloge igraju Rajan Gosling i Rejčel Mekadams, dok sporednu glumačku ekipu čine Džejms Marsden, Gena Roulends i Džoan Alen. 

Ovaj film će se dopasti pre svega ženskoj populaciji, ljubiteljima romanse, ali čak i onima koji vole dramu, jer je ovo dirljiva i tragična ljubavna priča. Emocionalna snaga filma ispoljava se kroz glumu, posebno Rajana Goslinga i Rejčel Mekadams, koji imaju neospornu hemiju na ekranu. Film se takođe može pohvaliti prelepom kinematografijom, hvatajući idilično okruženje Severne Karoline.

Beležnica je priča o pravoj ljubavi, ljubavi koja traje ceo život. Film podseća da ljubav nije uvek laka, ali da se za nju vredi boriti. Radnja filma je majstorska mešavina nostalgije, čežnje i slomljenog srca. Priča je ispričana na nelinearan način, naizmenično između prošlosti i sadašnjosti, a publika je odvedena na putovanje kroz uspone i padove odnosa para. 

Kritičari su bili izuzetno pozitivni po pitanju filma, a Rodžer Ebert ga je nazvao „ljubavnom pričom koja je toliko slatka, iskrena i pozitivna da se provlači kroz odbranu izgrađenu u ovom dobu ironije“. Film je nominovan za nekoliko nagrada, uključujući Oskara za najbolji adaptirani scenario.

Ovo je bezvremenska ljubavna priča koja će vas naterati da verujete u moć ljubavi i da prava ljubav nikada ne umire. Ima snažan emocionalni uticaj, jer priča priču koja će vas nasmejati, rasplakati i zaljubiti iznova.

Sve u svemu, ako ga još niste gledali, pogledajte ga sada i pridružite se milionima fanova koji su dirnuti ovim srceparajućim filmom.

The Pursuit of Happiness

Priča o trijumfu protiv svih izgleda.

Zasnovan na istinitoj priči, "Potraga za srećom" prati priču o Krisu Gardneru, prodavcu kome ne ide u životu, igra ga Vil Smit, koji se bori da obezbedi sebe i svog mladog sina dok živi kao beskućnik na ulicama San Franciska. Ovaj film, koji je režirao Gabriele Muccino, objavljen 2006. godine, je srceparajuća i inspirativna priča koja će odjeknuti kod publike svih uzrasta.

Publika ovog filma je svako ko se ikada borio da sastavi kraj s krajem, svako ko je ikada želeo da odustane i svako ko je ikada bio dirnut pričom o trijumfu uprkos svim izgledima. Vil Smit igra izvanrednu ulogu u ovom filmu, prikazujući Krisa Gardnera kao čoveka koji nikada ne gubi iz vida svoj san, uprkos mnogim preprekama sa kojima se suočava.

Radnja filma je jednostavna, ali moćna. Kris Gardner se bori da zaradi za život kao prodavac, a kada ostane bez posla, nema kome da se okrene za pomoć. On i njegov sin su primorani da žive u skloništima i na ulici, ali Kris nikada ne gubi iz vida svoj san o boljem životu za sebe i svog sina. Kroz odlučnost i naporan rad, on dobija šansu u vidu prakse brokerskoj firmi, i na kraju posao berzanskog menadžera.

Jedna od čari filma je i sposobnost da se uvuče pod kožu publici i da joj dotakne srce. Portret Krisa Gardnera od strane Vil Smita, borbu za bolje sutra i trijumf na kraju jednostavno inspiriše. Osim toga, film ističe važnost porodice i veze između oca i sina.

S druge strane, slabost ovog filma je možda malo priča koja prati poznat put i nekim gledaocima je možda predvidljiva. Pored toga, završetak filma za neke može izgledati pomalo užurbano i nezadovoljavajuće.

Kritičari su pohvalili "The Pursuit of Happiness" za moćne glumu i dirljivu priču. „Vil Smit daje najboljeg sebe u svojoj karijeri“, rekao je Rodžer Ebert iz Čikago San Tajmsa. „Potraga za srećom je moćna priča o borbi jednog čoveka za postizanje američkog sna i dirljiv prikaz veze između oca i sina“, rekao je A.O. Skot iz Njujork tajmsa.

Na kraju, "Potraga za srećom", film koji će sigurno pokrenuti i inspirisati publiku svih uzrasta. 

The Elephant Man

Srceparajuća priča o lepoti u ružnom.

Kada su u pitanju srceparajuće priče o trijumfu nad nezgodama, malo filmova može da se uporedi sa „Čovekom slonom“. U režiji Dejvida Linča i sa Džon Hertom u glavnoj ulozi, ovaj film iz 1980. govori istinitu priču o Džon Meriku, čoveku rođenom sa teškim fizičkim deformitetima koji je spašen od cirkusa i usvojen od strane londonskog lekara.

Ciljna publika filma su prvenstveno oni koji cene istorijske drame i priče o prevazilaženju fizičkih i društvenih prepreka.

Radnja "Čoveka slona" je jednostavna, ali gluma i Linčova režija podižu priču na nešto zaista posebno. Džon Hert daje odličnu predstavu kao Merik, prenoseći i fizički bol lika i njegov unutrašnji nemir sa suptilnošću i gracioznošću. Entoni Hopkins, kao doktor koji uzima Merika pod svoje, podjednako je impresivan.

Čar filma je njegova sposobnost da pokaže lepotu u ružnom. Kroz Merikove oči, mi vidimo svet kao mesto čuda i strahopoštovanja, uprkos okrutnosti i predrasudama sa kojima se svakodnevno on suočava. Film nas podseća da pogledamo prošlost i da vidimo ljudskost u svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke razlike.

Međutim, tempo filma ponekad može biti spor, što se možda neće svideti svim gledaocima.

Film po objavljivanju je dobio pohvale. Rodžer Ebert ga je nazvao „umetničkim delom“, a Vinsent Kenbi iz Njujork tajmsa nazvao ga je „filmom ogromne snage i lepote“.

Zato ne propustite ovo emotivno putovanje i pogledajte "Čoveka slona" danas. To je film koji će vam dirnuti u srce, podsetiti vas na važnost empatije, saosećanja, otpornosti ljudskog duha i ostaviti da razmišljate o njemu danima.

Life Is Beautiful

Remek-delo emocije i nade.

Kada su u pitanju emocionalno upečatljivi filmovi, „Život je lep“ je istinski izuzetak. Italijanski film iz 1997. u režiji Roberta Beninija. Radnja filma "Život je lep" je i srceparajuća i inspirišuća. Gvido, jevrejsko-italijanski vlasnik knjižare, proteran je u koncentracioni logor sa svojim malim sinom Giosueom. Da bi zaštitio svog sina od užasa logora i očuvao raspoloženje, Gvido kaže sinu da je njihovo proterivanje jednostavno igra i da prvi ko stigne do 1.000 poena osvaja tenk. Igra postaje način da otac i sin ostanu povezani, a Giosue da zadrži nadu usred nezamislive tragedije.

Filmska publika je šarenolika, privlačna svima koji cene dobro osmišljenu priču, bogato nacrtane likove i snažnu poruku ljubavi i otpornosti. Film je dobio ogromno priznanje kritike, osvojivši Veliku nagradu žirija i Oskara za najbolji film na stranom jeziku na Filmskom festivalu u Kanu 1998. i Oskara za najboljeg glumca za Roberta Beninija.

Gluma u filmu nije ništa drugo nego maestralna. Roberto Beninji, koji je takođe napisao i režirao film,  kao Gvido, ulivai liku toplinu, humor i nepokolebljiv osećaj nade. Đorđo Kantarini, koji igra Đozuea, podjednako je ubedljiv, dočaravajući nevinost i ranjivost deteta u zastrašujućoj situaciji.

Jedna od najvećih čari filma je sposobnost da pronađe momente lepote i radosti u najmračnijim okolnostima. Gvidova odlučnost da sačuva Giosuea i da ga nasmeje je zaista inspirativna, a veza između oca i sina je i dirljiva i srceparajuća. Film se takođe bavi temama ljubavi, žrtvovanja i moći mašte, čineći ga zaista dirljivim iskustvom koje podstiče na razmišljanje.

Rodžer Ebert iz Čikago San Tajmsa nazvao ga je „jednim od najboljih filmova godine“ i „emocionalnim iskustvom toliko moćnim da primorava na preispitivanje svih pravila“. Dženet Maslin iz Njujork tajmsa nazvala ga je „smelim i lepim filmom“ i „trijumfom ljudskog duha“.

"Život je lep" je film koji svedoči snazi ljubavi, otpornosti ljudskog duha i trajne lepote života. To je film koji će biti dragocen za generacije koje dolaze.

"Na kraju, ljubav je ta koja će nas spasiti" - Roberto Beninji

Lives of Others

„Životi drugih“ je remek delo istočno-nemačke kinematografije.

Istočno-nemačka kinematografija možda nije toliko poznata kao njegov zapadni pandan, ali je tokom godina proizvela neke zaista izuzetne filmove. Jedan takav film je "Životi drugih", drama iz 2006. u režiji Florijan Henkel von Donersmarka. Film govori priču o oficiru Štazi-a koji je 1980-ih dobio zadatak da špijunira dramskog pisca i njegovu ljubavnicu u Istočnom Berlinu.

Publika filma su oni koji su zainteresovani za istoriju i kulturu Istočne Nemačke, kao i ljubitelji političkih drama. Film nudi jedinstvenu perspektivu o istočno-njemačkoj tajnoj policiji, Štazi-u, i uticaju njihovog nadzora na živote običnih građana.

Radnja "Života drugih" istovremeno je zadivljujuća i podstiče razmišljanje. Publika je odvedena na putovanje kroz mračniju stranu istočno-nemačkog društva, a film maestralno istražuje teme moći, nadzora i ljudske cene totalitarizma. Filmski prikaz Štazi-ja je nijansiran i složen i postavlja važna pitanja o moralnosti njihovih postupaka.

Gluma u "Životi drugih" je izvanredna, posebno Ulrih Muhe koji je tumačio oficira Štazi-a Gerda Vislera. Muheov prikaz čoveka rastrgnutog između svoje dužnosti i svoje savesti je moćan i dirljiv. Takođe vredan pažnje je i prikaz odnosa između Vizlera i dramskog pisca Georga Drajmana. Film maestralno istražuje odnos dvojice muškaraca, a publici ostaje da razmišlja o pitanju da li su neprijatelji ili saveznici.

Jedna od čari filma je njegova pažnja prema istorijskim detaljima. Radnja smeštena u Istočni Berlin 1980-ih, a produkcijski dizajn i kostimografija realno dočarani. Filmski prikaz Istočnog Berlina je istovremeno autentičan i evokativan, i služi da publiku uroni u svet filma.

„Životi drugih“ je osvojio Oskara za najbolji film na stranom jeziku 2007. godine i smatra se jednim od najboljih filmova 21. veka. Film je dobio pohvalne kritičara, a Njujork tajms je pohvalio njegove "intenzivne, zadivljujuće i emocionalno bogate" glumačke performanse.

Sve u svemu, "Životi drugih" je moćan film koji izaziva razmišljanje koji nudi jedinstven pogled na istoriju i kulturu Istočne Nemačke. Predstave filma, pažnja posvećena detaljima i istraživanje složenih tema čine ga obaveznim za ljubitelje političkih drama. Film će ostaviti publici mnogo toga za razmišljanje.

The Intouchables

Dirljiva priča o prijateljstvu.

Nedodirljivi (The Intouchables) je francuska dramaska komedija i priča istinitu priču o neverovatnom prijateljstvu između bogatog kvadriplegičara Filipa i njegovog staratelja Drisa, mladića iz projekta(sirotinjske četvrti). Film je postigao ogroman uspeh u Francuskoj i širom sveta, sa zaradom od preko 426 miliona dolara širom sveta, što ga čini jednim od francuskih filmova sa najvećom zaradom svih vremena.

Publika filma je široka, dopada se i francuskoj i međunarodnoj, kao i ljudima svih uzrasta. Teme filma o prijateljstvu, prevazilaženju nevolja i pronalaženju smisla u životu čine ga uzbudljivom i dirljivom pričom.

Radnja filma je usredsređena na odnos između Filipa i Drisa, koji formiraju neverovatnu vezu uprkos njihovom veoma različitom poreklu. Dok se Driss brine o Filipu, oboje uče vredne životne lekcije i pomažu jedni drugima da vide svet na nove načine. Film istražuje teme klase, rase i invaliditeta, ali ne na težak pripovedački način. Umesto toga, ova pitanja su predstavljena na način koji je i iskren i povezan.

Jedna od prednosti filma je njegova sposobnost da nasmeje i rasplače publiku u istoj sceni. Predstave Fransoa Kluzea i Omara Sija su izvanredne i dodaju dubinu likovima koje glume. Hemija između dva glumca je neosporna i upravo taj odnos pokreće film napred.

Slabost filma je što ćete uživati u gledanju, ali ne ostavlja dugotrajan utisak.

Kritičari su pohvalili film zbog njegovih glumačkih performansi, humora i emocionalne dubine. Buđavi paradajz je filmu dao ocenu odobravanja od 95 odsto, sa konsenzusom koji glasi: „Dobra komedija o prijatelju sa puno srca, Nedodirljivi su prijatni za gledanje i nude mnogo smeha i nekoliko suza“.

Reditelj Olivije Nakače je u jednom intervjuu rekao: "Želeli smo da napravimo film koji je i smešan i dirljiv, i koji će pokazati da se smeh i suze ne isključuju međusobno".

Sve u svemu, ako tražite film u kojem ćete se osećati dobro, Nedodirljive morate pogledati.

The Book Thief

Kradljivac knjiga, remek delo emocija i srca.

Kradljivac knjiga je srceparajući, ali moćan film koji priča priču o mladoj devojci, Lizel Meminger, koja je poslata da živi sa hraniteljskom porodicom u nacističkoj Nemačkoj. Film je zasnovan na istoimenom bestseleru Markusa Zusaka, a režirao ga je Brajan Persival.

Publika ovog filma su prvenstveno oni koji cene istorijske drame i priče o punoletstvu. Film će se verovatno dopasti i onima koji su pročitali roman i radoznali da vide kako je adaptiran na ekranu.

Radnja filma se vrti oko Lizel-ovih iskustava dok odrasta u nacističkoj Nemačkoj i kako prevazilazi izazove sa kojima se suočava kroz ljubav prema knjigama i prijateljstva koja razvija. Radnja filma je smeštena u pozadini Holokausta i zločina koje je počinio nacistički režim.

Jedna od ključnih prednosti filma je njegova gluma, posebno ona Sofi Nelis koja igra Lizel. Ona savršeno prikazuje nevinost i ranjivost deteta koje raste u tako teškom vremenu. U filmu takođe dolaze do izražaja snažne predstave Džefrija Raša i Emili Votson kao Lizelovih hranitelja.

Najslabija tačka filma je to što nekim gledaocima može biti teško da se povežu sa likovima jer je radnja filma smeštena u veoma mračno vreme u istoriji. Međutim, sposobnost filma da izazove emocionalni odgovor kod publike, više nego nadoknađuje ovaj nedostatak.

„Kradljivac knjiga je moćan i dirljiv film koji će vas ostaviti teška srca, ali i osećaj nade“ – Džefri Raš.

"Prelep i emocionalno obojen film" - Emili Votson.

"Moćan i emocionalno obojen film koji će vas ostaviti u suzama" - Brajan Persival (reditelj).

Sve u svemu, Kradljivac knjiga je film koji će vam ostaviti utisak nakon gledanja. 

I za kraj onaj sa početka, o mojim prvim suzama sa filmskog platna!

Titanic

Bezvremeni klasik, pregled Titanika Džejmsa Kamerona.

Titanik, u režiji Džejmsa Kamerona objavljen 1997. godine, je bezvremenski klasik koji pleni publiku više od dve decenije. Film govori o tragičnoj ljubavnoj priči Džeka i Rouz, koju igraju Leonardo Dikaprio i Kejt Vinslet, smeštenu u pozadini sudbonosnog putovanja RMS Titanika. Sa svojim zadivljujućim vizuelnim scenama, impresivnom glumačkom postavom i emotivnim pripovedanjem, ne čudi što je film postao jedan od filmova sa najvećom zaradom svih vremena.

Titanik na uspešan način dočarava teme poput ljubavi, tragedije i istorijski događaji koji su privlačni širokom spektru gledalaca. Film je pravo šoljica čaja za ljubitelje istorijskih drama, romansi i epskih filmova.

Radnja prati Džeka, umetnika bez novca, i Rouz, bogatu mladu ženu, koji se upoznaju i zaljubljuju tokom nesrećnog putovanja Titanikom. Njihova ljubavna priča je smeštena u pozadini sudbonosnog potonuća broda, koji služi kao snažan podsetnik na krhkost života i snagu prave ljubavi.

Jedna od čari Titanika je njegova neverovatna pažnja prema detaljima. Specijalni efekti filma i zapanjujuće scene, kao što je kreacija potonuća Titanika, zaista oduzimaju dah. Nastupi glumačke ekipe, posebno Di Kaprija i Kejt, takođe su vredni pažnje, sa svojom hemijom i nastupima koji doprinose dubini priče. Muzika filma, za koju je zaslužan Džejms Horner, takođe doprinosi emotivnom uticaju same priče.

Međutim, neki kritičari su istakli da dijalog filma ponekad može biti težak i da je ljubavna priča između Džeka i Rouz možda previše idealizovana. Pored toga, neki su doveli u pitanje istorijsku tačnost filma.

Uprkos ovim kritikama, Titanik ostaje omiljen klasik, a mnogi hvale njegovu emocionalnu snagu i snagu njegovih performansi. Rodžer Ebert, pokojni filmski kritičar, rekao je o filmu: "Titanik je epska, sveobuhvatna romansa i film katastrofe. Takođe je trijumf specijalnih efekata."

Na kraju mogu dodati još jednom da je Titanik bezvremenski klasik koji je izdržao test vremena. Njegovi zadivljujući vizuelni prikazi, emocionalno pripovedanje i moćne performanse čine ga obaveznim za gledanje za ljubitelje istorijskih drama, romansi i epskih filmova. Sa svojim temama ljubavi, tragedije i istorijskih događaja, nastavlja da odjekuje kod publike svih uzrasta.

„Titanik tone sve koji žele“ – Piter Travers, Roling stoun

„Titanik je filmsko čudo“ – Kenet Turan, Los Anđeles Tajms

"Film ogromne snage" - Todd McCarthi, Varieti

Za kraj ovog posta, ne zaboravite da podelite ovaj post sa svojim prijateljima koristeći dugmiće za deljenje na društvenim mrežama da biste proširili vest o ovim moćnim filmovima. I kao i uvek, radujem se čitanju vaših misli i komentara u ispod 👇👇👇.